Zatvor i ishrana kod dece

Za razliku od odraslih, kod kojih je učestalost stolice od 3 puta dnevno do 3 puta nedeljno, kod dece, naročito u mlađem uzrastu, broj stolica je znatno veći. Tako je kod novorođenčadi normalan broj stolica oko 4 dnevno, kod dece u uzrastu od 1 do 3 godine to je oko 2 puta dnevno, a u uzrastu iznad 4 godine broj stolica se stabilizuje na onaj kao kod odrasle osobe.

Problem zatvora kod dece se vrlo često povezuje sa promenama poput prelaska sa isključivo mlečne ishrane na čvrstu hranu, odvikavanje od pelena, odlazak u vrtić ili školu i izbegavanje odlaska u toalet van kuće. Zatvor čak može da započne kada dete potiskuje nagon na pražnjenje creva dok se igra, a kod starije dece zatvor može nastati zbog značajnijih promena u nutritivnim navikama poput neredovnih obroka i smanjenog unosa voća, povrća i dijetalnih vlakana.

Ako se pojavi problem sa zatvorom, najbolje je reagovati odmah jer svako odlaganje lečenja može da napravi zatvor hroničnim. Kad je reč o kratkotrajnom zatvoru, najbolje je uvesti dijetetske mere. Pre svega treba povećati unos tečnosti, najbolje vode, ali detetu se mogu dati i čajevi koji „otvaraju“ poput kamilice, koprive ili sikavice, kao i kompoti od suvih šljiva, smokvi i krušaka.

Vrlo važno je da dete ima redovne i uravnotežene obroke. Pri tome se daje akcenat na mnogo voća i povrća (često se predlaže izbegavanje banane i šargarepe), svakako se savetuje izbegavanje ili većim delom zamena rafinisanih žitarica i proizvoda od rafinisanih žitarica poput belog hleba i ostalih proizvoda od belog brašna kao što su testenina, pekarski proizvodi i keks, kao i zameniti rafinisani pirinač integralnim varijantama i mešavinama žitarica.

Veća količina slatkiša, grickalica, čokolade, pa i mleka pogoduje pojavi zatvora. Danas postoje i preporuke Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu koje savetuju obezbediti detetu normalan unos dijetalnih vlakana i normalan unos tečnosti, kao i podsticati dete na fizičku aktivnost.

Bolji unos dijetalnih vlakana najbolje se postiže konzumacijom integralnih žitarica i proizvoda od brašna od punog zrna od različitih žitarica. Voće, povrće i mahunarke su izvor nutritivnih vlakana rastvorljivih u vodi koja ujedno imaju i prebiotsko dejstvo, oblažu crevnu sluzokožu i olakšavaju pražnjenje creva. Od mlečnih proizvoda uglavnom se savetuje koristiti fermentisane mlečne proizvode kao izvore probiotskih kultura.

Naime, hronični zatvor može da izazove disbiozu u crevu. Ovu pojavu dodatno pojačava i medikamentno lečenje, zbog čega se danas sve više istražuje davanje probiotika kao dodatne terapije. Probiotici regulišu narušenu crevnu mikrofloru i time mogu ubrzati lečenje hroničnog zatvora.

Zanimljivo je da je fiziološki impuls pražnjenja creva najjači negde 15 do 30 minuta posle većeg obroka, zbog čega se kod dece sa zatvorom predlaže praktikovati i tzv. toaletni trening. Taj trening uključuje upućivanje deteta u toalet kada je to fiziološki optimalno i očekivano.

Pored dijetetskih mera, fizičke aktivnosti i toaletnog treninga ponekad će u lečenju zatvora biti potrebna i medikamentna terapija, gde je najčešći pristup davanje laktuloze, disaharida koji se ne vari i deluje hiperosmolarno (povlači vodu u crevo) i time omekšava stolicu.

Kod deteta koje ima zatvor najvažnije je postići promenu ponašanja. Dete treba biti opušteno, bez pritiska i kažnjavanja ga treba podsticati na redovnu stolicu ne pridajući pri tome preveliku važnosti toj normalnoj funkciji organizma.