7 važnih mera u slučaju akutnog proliva

Ukoliko se pravilno leči, proliv bezopasna bolest, ali je neprijatna. Povraćanje, proliv i povišena telesna temperatura pri nedovoljnom unosu tečnosti kod odojčadi i dece može brzo da uzrokuje dehidraciju. Akutni proliv je kod dece čest uzrok hospitalizacije.¹

Šta treba preduzeti kod pojave proliva?

1. Ključno je nadoknađivanje tečnosti

U skladu sa svetskim preporukama savetuje se trenutno nadoknađivanje tečnosti oralnim rehidracionim rastvorima (ORS).^1,2 Oralni rehidracioni rastvori su posebno pripremljeni prašci koji su dostupni u apotekama i sadrže odgovarajući udeo elektrolita i glukoze.

Početno nadoknađivanje tečnosti

Tokom prva četiri sata detetu treba dati od 0,5 do 1 dl oralnog rehidracionog rastvora po kg telesne težine. Tečnost treba davati u redovnim intervalima, u manjim količinama, a posebno ako dete povraća (npr. 5–10 gutljaja ili kašičica). Nakon povraćanja sačekajte 20–30 minuta, a zatim nastavite sa davanjem oralnog rehidracionog rastvora.

Bolesna deca često odbijaju tečnost i zbog toga je važno insistirati na davanju tečnosti! Posle početnog nadoknađivanja tečnosti dete možete da dojite ili hranite.

Održavanje odgovarajuće hidracije i redovno nadoknađivanje gubitka tečnosti

Dok se proliv i povraćanje ne počnu smirivati, u svrhu sprečavanja dehidracije treba nadoknaditi što više detetovih dnevnih potreba pomoću oralnog rehidracionog rastvora. Nakon svakog pražnjenja creva sa retkom stolicom treba uzeti još 0,1 dl (10 ml) oralnog rehidracionog rastvora po kg telesne težine, a posle svakog povraćanja 2 ml oralnog rehidracionog rastvora po kg telesne težine. Ako je unos tečnosti veći od gubitka tečnosti, neće se desiti ponovna dehidracija.

2. Posebna dijeta nije potrebna

Preporučuje se nastavak detetove uobičajene ishrane jer proliv i povraćanje uzrokuju gubitak energije i snage deteta. Kod odojčadi uvek nastavite sa dojenjem.

Prva dva dana proliva savetuje se nešto laganija ishrana koja uključuje supe, kašice od griza, banane, pirinač sa šargarepom kuvanom u supi, komadiće kuvanog krompira i piletine, kao i hleb. Detetu se nude manji i češći obroci, približno na svaka dva sata, između kojih obavezno treba nadoknaditi tečnost oralnim rehidracionim rastvorom. Nakon dva dana obogatite detetovu ishranu lakše svarljivim namirnicama koje imaju visoku energetsku i nutritivnu vrednost, a to su: testenina, kukuruzni griz, razne žitarice, jaja, sir, kao i manje količine maslaca i visokokvalitetnih biljnih ulja. Cilj je da dete jede uobičajenu ishranu, naravno pod uslovom da je regulisana i raznolika.

3. Nadoknađivanje dobrih bakterija u crevima dokazano efikasnim probiotskim kulturama

Evropsko udruženje za dečiju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) 2014. godine je izdalo preporuke za mere u slučaju akutnog proliva koje pored trenutne rehidracije rehidracionim rastvorima preporučuju i istovremeno uvođenje dokazano efikasnihprobiotskih kultura (Lactobacillus rhamnosus GG, Saccharomyces boulardii; A-stepen preporuka). Lactobacillus rhamnosus GG i S. boulardiidokazano smanjuju trajanje i intenzitet simptoma akutnog proliva.

4. Briga o higijeni ruku

Izuzetno važno je temeljno i često pranje ruku tekućom vodom i sapunom bar 20 sekundi. Detetu je potrebna kontrola da bi higijena bila potpuna i da bi se uklonilo što više bakterija. Da bi pranje ruku bilo zabavnije, pevajte sa detetom da lakše zapamti koliko dugo mora prati ruke. Vi i vaše dete obavezno operite ruke nakonupotrebe toaleta, menjanja pelena i pre pripreme hrane i pića. Ako voda i sapun nisu na raspolaganju, upotrebite dezinfekciono sredstvo na bazi alkohola koje brzo odstranjuje veliki broj bakterija.

5. Dezinfekcija okoline

Morate da se pobrinete za čišćenje i dezinfekciju predmeta i površina koje su u kontaktu sa fekalijama ili ih često dirate. Očistite i održavajte čistima igračke, površine za previjanje, kvake, površine za igranje, kuhinju i sve druge predmete na koje bi inficirano dete moglo da prenese virus ili bakteriju koji su najčešći uzrok akutnog proliva kod dece. Uzmite u obzir da je u slučaju infekcije rotavirusom dete već zaraženo 1 do 2 dana pre pojave simptoma.³

6. Ne šaljite dete u vrtić!

Deca koja obole od dijareje ne smeju da idu u vrtić i moraju da ostanu kod kuće toliko dugo dok jedan dan nemaju proliv. Obavestite zaposlene u vrtiću o prolivu tako da se prostorije i pre svega površine za igranje pri pojavi akutnog proliva veoma dobro očiste i dezinfikuju. Rotavirus, čest uzročnik akutnog proliva, veoma je zarazan i može da ostane na površinama još nekoliko nedelja ili meseci.

7. Kada posetiti lekara?

Lekara uvek morate da posetiti:

• kod odojčadi do 3 meseca života
• kod teže osnovne bolesti (npr. šećerna bolest, autoimuni deficit itd.)
• kod nezaustavljivog povraćanja
• kod čestog (više od 8 puta na dan) izlučivanja većih količina tečne stolice
• kod jakih bolova u stomaku
• ako roditelji navedu medicinskom osoblju znakove umerene i teške dehidracije (suva usta i jezik, plač sa malo suza ili bez suza, upale oči, malo urina ili nedostatak urina, vrtoglavica, gubljenje svesti, gubitak telesne težine)