Antibiotici i neprijatne gastrointestinalne tegobe

Nadja Ott, mr ph.

Hladno i vlažno vreme u periodu jesen-zima, krivo je za veću izloženost različitim virusnim i bakterijskim infekcijama. Ljudi se više zadržavaju u zatvorenim prostorijama, često i u većim grupama, što još više olakšava prenos infekcije među pojedincima.

Bakterije susrećemo na svakom koraku

Na koži i u crevima imamo nekoliko miliona različitih vrsta bakterija. Većina bakterija ne uzrokuje infekcije i bolesti, a neke su čak ključne za očuvanje zdravlja.

Ipak, poznajemo i nekoliko štetnih bakterija koje uzrokuju infekcije. One se manifestuju različitim simptomima koji zavise pre svega od mesta infekcije. Najčešće su infekcije disajnog sistema, crevne i kožne infekcije, a žene često imaju tegobe usled vaginalnih infekcija.

Uprkos raznolikosti bolesti koje uzrokuju bakterije, lečenje je kod svih prilično slično: glavna grupa lekova za lečenje bakterijskih infekcija su antibiotici.

Antibiotici i crevna mikroflora

Prvi antibiotik, penicilin, otkriven je 1939. godine. Ubrzo zatim sledili su novi antibiotici koji su značili pravu revoluciju u lečenju bakterijskih infekcija i u medicini uopšte, jer su bili efikasni protiv mnogih bakterija i spasili su mnoge živote. Međutim, antibiotici imaju i svoju lošu stranu. Većina antibiotika ima široki spektar delovanja, što znači da su efikasni ne samo protiv štetnih bakterija nego i protiv korisnih bakterija crevne flore.

Svako lečenje antibiotikom veoma narušava bakterijsku ravnotežuinače zdravih creva i uprkos brzom poboljšanju zdravlja, posle nekoliko dana primene antibiotika ubrzo mogu nastupiti novi zdravstveni problemi.

Često se javlja proliv, koji je prvi znak narušene ravnoteže u gastrointestinalnom sistemu, a može se pojaviti čak 2 do 3 nedelje posle završetka primene antibiotika. Proliv je moguć kod čak 35% pacijenata koji su uzimali antibiotike. Zato se sve češće preporučuje istovremeno dodavanje korisnih probiotskih bakterija, što je ključno za brzo i uspešno lečenje bakterijskih infekcija.

Svako lečenje antibiotikom veoma narušava crevnu mirkofloru.

Šta su probiotici?

Probiotici su živi mikroorganizmi koji povoljno deluju na zdravlje domaćina ako se uzmu u dovoljnoj količini. Nalaze se u fermentovanim prehrambenim proizvodima kao što su kefir i jogurt, a mogu se kupiti i u obliku dodataka ishrani. Najpoznatija i najčešća je upotreba probiotika, odnosno probiotskih kultura kod gastrointestinalnih smetnji poput proliva ili razdražljivih creva.

Proučeno je mnogo probiotskih kultura, ali se u lečenju gastrointestinalnih smetnji najčešće ističu bakterije roda Lactobacillus, naročito kultura Lactobacillus rhamnosus GG, i roda Bifidobacterium, te gljivica Saccharomyces boulardii. Svaka kultura ima karakteristično delovanje, stoga se efekti pojedinih probiotskih kultura ne mogu generalizovati za sve probiotike.

Dokazano je da istovremena primena probiotika koji sadrži soj L. rhamnosus GG uz terapiju antibiotikom smanjuje rizik od dijareje za više od 40%.

U sprečavanju proliva koji je posledica uzimanja antibiotika u kliničkim ispitivanjima najbolje se pokazala kultura Lactobacillus rhamnosus GG. U brojnim ispitivanjima dokazano je da istovremena primena probiotske kulture sa kulturom L. rhamnosus GG uz lečenje antibiotikom smanjuje rizik od proliva za više od 40%.

Upotrebom probiotske kulture i sami možemo doprineti bržem oporavku posle bakterijske infekcije, a pre svega možemo izbeći ostala neželjena dejstva antibiotika koja negativno deluju na našu crevnu floru i zdravlje.

Preporučuje se da probiotike uzimamo od početka primene antibiotika kako bismo što više uravnotežili crevnu mikrofloru.