Dijareja i ishrana

Koji su uzroci dijareje?

Dijarejaje najčešće posledica akutne infekcije gastrointestinalnog sistema (gastroenteritisa), koja može biti virusnog i bakterijskog porekla, zatim trovanja hranom, a može se javiti i kao neželjeno dejstvo uzimanja nekog dodatka ishrani ili leka (najčešće antibiotika).

Takav tip dijareje je akutan, traje od nekoliko dana pa do 1, najviše 2 nedelje. Usled velikog gubitka tečnosti, elektrolita i hranljivih materija dijareja zaista može značajno ugroziti stanje pacijenta.

Dijareja može biti i posledica dijagnoze kao što su alergije, intolerancije na pojedine sastojke hrane (najčešće laktoza) i sindroma iritabilnih creva/kolona pa se može javiti usled stresa ili nervoze. Dijareja u takvim slučajevima može trajati vrlo kratko, ali i nešto duže vreme.

Hronična dijareja obično traje više od četiri nedelje i najčešće je posledica težih i hroničnih gastrointestinalnih bolesti poput upalnih bolesti creva, celijakije, hroničnog pankreatitisa i sindroma iritabilnih creva. Tokom tako dugog perioda osoba počinje gubiti telesnu masu, oseća se sve slabije, gubi apetit i javlja se pothranjenost.

Na koji način lečiti dijareju?

Prvi i osnovni način lečenja dijareje je otkrivanje i uklanjanje uzroka. Nasilno zaustavljanje dijareje nije rešenje.

Ideja da se dijareja zaustavi što pre zapravo nikako nije dobra. Naime, dijareja je prirodni način organizma da se na najbrži mogući način reši toksina ili drugih uzročnika neprijatnosti- bakterija, virusa ili parazita. Upravo iz tog razloga ubrzano i neprirodno zaustavljanje dijareje može da pogorša situaciju.

Naravno, kad je reč o hroničnoj dijareji, treba se hitno javiti lekaru, pristup je u takvom slučaju u što je mogućem bržem roku pronaći uzrok dijareje i dovesti bolest pod kontrolu, čime se smanjuje broj stolica i funkcija creva vraća u normalu.

Kompenzovanje posledica akutne dijareje je prva linija samopomoći. Cilj je sprečiti stanje dehidratacije i gubitak energije. Tradicionalno, topla supa je podrazumevala odličan izvor tečnosti, elektrolita, nešto proteina i ugljenih hidrata i smatra se jednom od prvih rehidracionih tečnosti.

Konzumacija čaja tradicionalno se povezuje sa lečenjem, ali moramo imati na umu da su to zapravo vodeni ekstrakti lekovitog bilja gde svaka biljka ima svoje lekovite karakteristike. Ako se njihove karakteristike ne poznaju, konzumacijom čaja može se učiniti više štete nego koristi, zbog čega se savetuje izbegavati eksperimentisanje i tradicionalno se držati ispijanja nezaslađenog čaja od šipka.

Danas postoje posebne, jasno formulisane rehidratacione soli ili rastvori koji su preporuka za rehidrataciju kod dijareje, i to sve vreme dok dijareja traje. Dodatno, postoje naučni dokazi da bi uzimanje dodataka ishrani u vidu pojedinih probiotika moglo značajno doprineti obnovi crevne mikrobiote i stabilizaciji rada creva i smirivanju dijareje.

Kako prilagoditi ishranu kod dijareje?

Logična pitanja koja se postavljaju kada su u pitanju poremećaji gastrointestinalnog sistema jesu šta jesti, da li postoji hrana koja pomaže smirivanju dijareje, da li se hranom može sprečiti nastanak dehidratacije, umora i drugih posledica dijareje.

Hrana ima važnu ulogu, ali hranom ne možemo izlečiti dijareju. I akutna i hronična dijareja prestaju sa lečenjem bolesti ili uklanjanjem uzroka, pri čemu pravilnom ishranom možemo da očuvamo relativno dobro stanje organizma.

Jedna od najpoznatijih, danas dokazano nepotrebnih i u većini slučajeva napuštenih dijetetskih mera kad je u pitanju dijareja je tzv. BRAT-dijeta (banana, pirinač, jabuka i hleb, odnosno engl. Banana, Rice, Apple, Toast). Ta dijeta je veoma restriktivna, a svrha joj je smiriti dijareju. Danas se zna da takav tip ishrane ne doprinosi prestanku dijareje, već naprotiv smanjuje unos hranljivih materija koje se gube dijarejom, masnoće koje usporavaju prolaz hrane kroz crevo i pothranjuje pacijenta, zbog čega se nikako ne preporučuje njeno sprovođenje.

Normalna, regulisana raznolika ishrana, bez većih restrikcija održava normalan unos hranljivih materija i doprinosi bržem ozdravljenju.

Budući da organizam ima svoje prirodne mehanizme odbrane, neke namirnice, jela i napici neće nam odgovarati. Bitno je tada poslušati svoje telo i ne forsirati konzumaciju hrane koja nam „ne ide“.

Tokom dijareje i dalje se savetuje izbegavanje slatkih napitaka, sokova i čajeva kao ni kafe jer „vuku“ vodu u crevo i podstiču crevnu peristaltiku, što dodatno može pogoršati situaciju. Isto se odnosi i na pikantnu hranu, jela sa roštilja, mahunarke i kupuse, koje su teže svarljive namirnice i nadimaju. Uglavnom, te namirnice i jela ne čine nam se privlačnim u vreme dijareje.

Kad je reč o dnevnom jelovniku u vreme dijareje, odlučite se za laganije obroke, npr. kao doručak uzmite hleb sa puterom i džemom ili medom, mlečnim namazom ili kašu od prosa, odnosno zobenih pahuljica sa bananom, za ručak je dobrodošla krepka supa sa šargarepom i testeninom, rižoto ili testenina sa laganijim sosom, pečena ili grilovana piletina sa kuvanim krompirom i salatom, kao užinu pojedite suvi keks i voće, laganiji biskvit, a za večeru je dobra ideja kačamak sa jogurtom, griz ili sendvič.

Obroci trebaju biti redovni i zato se savetuje imati pet obroka na dan. Ne trebaju biti obilni, naprotiv, savetuje se jesti manje količine hrane više puta na dan.

Dakle, kad je reč o akutnoj infektivnoj dijareji, najbolje je jednostavno dozvoliti organizmu da se na prirodan način odbrani od uzročnika. Telo za to vreme treba pomoć i snagu, a to ćete mu omogućiti pravilnom rehidratacijom, ishranom i upotrebom dodataka ishrani poput probiotika, kao i vitaminskih i mineralnih preparata.