Kako odabrati pravi probiotik?

Probiotici se dodaju hrani, na primer jogurtima, odnosno napicima od jogurta ili nam se kao dodatak ishrani u obliku tableta i kapsula nude u apotekama. A sve sa obećanjem da ćemo biti više ili brže zdravi. Sadrže različite probiotske kulture ili mešavine nekoliko bakterijskih kultura. A kako ćemo odlučiti koji probiotski proizvod je pravi za nas? Da li su svi probiotici pogodni za svakog, odnosno za sve vrste smetnji varenja?

Pri izboru probiotika najpre treba voditi računa o tome da svaka bakterija nije probiotik. Jogurt, na primer, nastaje fermentacijom mleka uz pomoć mlečnokiselinskih bakterija, ali svaka mlečnokiselinska bakterijska kultura nije i probiotik.

Za to kada se za neku bakteriju može tvrditi da ima probiotska svojstva, postoje vrlo stroga i precizno definisana pravila. Probiotici su definisani kao specifični živi mikroorganizmi koji mogu pozitivno uticati na naše zdravlje ako ih uzmemo u dovoljnoj količini.

Moraju biti obeleženi tačnom oznakom koja odražava specifičnu vrstu i soj bakterije unutar mikrobiološkog sistema. Mora biti obezbeđena sigurnost probiotika, što definiše stroga regulativa u vezi s proveravanjem i redovnim praćenjem sigurnosti za pojedini proizvod. 

Da bi probiotski proizvod bio efikasan, bakterije moraju preživeti u crevima i mora biti zagarantovano preživljavanje u dovoljnoj koncentraciji do kraja roka trajanja proizvoda. Za svaki probiotik moraju biti sprovedena odgovarajuća naučna ispitivanja i potvrđeni njegovi pozitivni efekti na zdravlje, odnosno preventivni i zdravstveni efekti na određene bolesti.

Brojnim kliničkim ispitivanjima potvrđeno je kakve pozitivne efekte na zdravlje ima određena probiotska bakterija. Od svih probiotika sigurno je najispitivaniji probiotski soj Lactobacillus rhamnosus GG.

Utvrđeno je da je dokazano efikasan kod akutnih proliva (kod dece skraćuje trajanje akutnog proliva za jedan dan) i u sprečavanju gastrointestinalnih smetnji zbog uzimanja antibiotika. Pored Lactobacillus rhamnosus GG, visok stepen preporuka stručnjaka u lečenju akutnog proliva kod dece i u sprečavanju proliva izazvanog antibiotskim lečenjem ima i probiotska gljivica Saccharomyces boulardii.

Za probiotski soj Lactobacillus rhamnosus GG takođe važi visok stepen preporuka za lečenje i sprečavanje atopijskog dermatitisa usled alergije na kravlje mleko, a to važi i za Bifidobacterium lactis. Postoje još probiotici za koje je dokazano da mogu imati pozitivna dejstva u jačanju imunog sistema, kod lečenja i održavanja ulceroznog kolitisa, kod sindroma nervoznih creva i brojnih drugih stanja.

Pre nego što odlučite koji probiotik ćete odabrati, dobro je da znate koje efekte na zdravlje od njega možete da očekujete i da se pobrinete da odaberete proizvod koji je dokazano efikasan za vaše tegobe, te da odaberete onaj koji ćete moći uzeti u dovoljnoj količini da bude delotvoran.

Ako niste sigurni, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom, koji će vam dati pravi savet.