Kako postupati pri pojavi infektivnog proliva?

Prolivi su česti i u Srbiji

Infektivni prolivi spadaju u najčešće zarazne bolesti u svetu pa tako i u Srbiji. Oni su najčešći uzrok hospitalizacije kod dece.

Ocenjuje se međutim da je učestalost proliva zapravo pet puta veća jer roditelji kod blažih oblika proliva ne traže savet doktora.

Udeo dece kojoj je zbog proliva potrebno lečenje u bolnici približno je 5%. Hospitalizacija je potrebna pre svega zbog dehidracije i opšteg lošeg stanja, što je posledica proliva.

Češće obolevaju deca koja idu u vrtić, osobe sa oslabljenim imunitetom, osobe koje se leče antibiotikom i putnici koji putuju u manje razvijene zemlje. Tok bolesti teži je kod odojčadi i starijih osoba (iznad 75 godina), kod kojih je i češća hospitalizacija.

Hitne mere kada se pojavi proliv:

• Posebna dijeta kod proliva nije potrebna. Treba se samo pobrinuti za dovoljnu nadoknadu elektrolita (konzumacijom slanih jela i rehidracionim rastvorma koje možete kupiti u apoteci).
• Dobro se treba pobrinuti za higijenske uslove. Najvažnije je dobro i često prati ruke tečnom vodom i sapunom. Ruke treba obavezno oprati posle upotrebe toaleta i pre pripreme hrane i pića. Deci je potreban odgovarajući nadzor prilikom pranja ruku da to urade zaista temeljno.
• Moramo se pobrinuti za čišćenje i dezinfikovanje predmeta (igračaka) i površina koje su u kontaktu sa izmetom i često ih diramo (površine za previjanje odojčadi, kvake...).
• Veoma je važno da dete koje dobije proliva ne ide u vrtić i ostane kod kuće minimum i jedan dan nakon prestanka proliva. Osoblje u vrtiću takođe mora biti na oprezu da se pri pojavi akutnog proliva (prvenstveno rotavirusne infekcije) prostorije i površine za igranje temeljno očiste i dezinfikuju. Pomenuti virus može ostati na površinama još nekoliko nedelja ili meseci.
• Ako je proliv dobila odrasla osoba, ona ne sme pripremati hranu za druge članove porodice.