Neka proliv ne putuje sa vama

O prolivu govorimo ako unutar 24 sata, tri ili više puta imamo neformiranu stolicu i uz to još jedan pridruženi simptom:

• nagon na povraćanje,
• loše opšte stanje,
• povraćanje,
• grčeve u stomaku,
• povišenu temperaturu,
• grčeve u anusu i sluzastu ili krvavu stolicu.

U kojim je delovima sveta je najverovatnije da ćete mnogo vremena provesti u toaletu?

Pojava proliva na putovanju proporcionalna je učestalosti vaših prekršaja u ishrani. Glavni samostalni faktor rizika za proliv na putovanju je područje na koje putujete. S obzirom na rizik za dobijanje proliva svet možemo podeliti na tri područja:

• područja sa velikim rizikom (20–50% verovatnoća za proliv na putovanju):
  Latinska Amerika, Afrika, delovi Srednjeg Istoka, Dominikanska Republika, Haiti i Azija;

• područja sa srednjim rizikom (8–20% verovatnoća za proliv na putovanju):
  južna Evropa, Izrael, južna Afrika i većina Karipskih ostrva;

• područja sa malim rizikom (do 7% verovatnoća za proliv na putovanju):
  Kanada, SAD, srednja i severna Evropa, Japan, Australija, Novi Zeland i pojedina Karipski ostrva.

Kod najmanje 90% osoba, proliv na putovanju se javlja u prve dve nedelje od početka putovanja, ali se može pojaviti bilo kada tokom putovanja ili čak posle povratka kući.

Šta je najrizičnije jesti?

Većinu slučajeva proliva na putovanju uzrokuju bakterije, a ređe rotavirusi i norovirusi. Najrizičnije za infekciju su vlažne i sirove namirnice (hladne salate i poslastice, hamburgeri, sirovi hladni sosovi, neoljušteno voće, nepasterizovano mleko i mlečni proizvodi, voda iz vodovoda), dok je suva hrana uglavnom sigurna (hleb, tvrdi sirevi, oljušteno voće, flaširana voda i gazirana pića).

Hrana je u principu sigurna ako je za vreme kuvanja temperatura u sredini bila viša od 71 °C i ako posle kuvanja hrana nije dugo stajala na sobnoj temperaturi. Turistima savetujemo da se potrude i piju sigurna pića i ne upotrebljavaju za piće vodu iz vodovoda.

Možemo se zaraziti i za vreme plivanja. Zato putnicima ne preporučujemo plivanje u slatkim ili slanim vodama u koje je možda provedena lokalna kanalizacija.

U putnu apoteku spadaju i probiotici!

Pre odlaska, putnicima i turistima možemo dati savete o sigurnoj hrani i piću, međutim, samo neki se pridržavaju tih uputstava. Neantibiotska sredstva najvažniji su način sprečavanja proliva na putovanju.

Probiotski proizvodi koji sadrže mešavinu bacila Lactobacillus i Bifidobacterium bifidum, kao i kulture Saccharomyces boulardii, su se u mnogim ispitivanjima dokazali kao efikasni u sprečavanju nastanka proliva na putovanju. Probiotici su imali i dobar sigurnosni profil, tako da su ih putnici dobro podnosili i kod duže primene.

Kod pojave proliva nadoknađujte izgubljenu tečnost i elektrolite

U većini slučajeva proliv na putovanju nije teška ni po život opasna bolest. Zato je lečenje usmereno na smanjenje tegoba i trajanja proliva.

Prvi cilj je sprečavanje nastanka dehidracije, koja se brže razvija kod odojčadi, male dece, starijih osoba i u trudnoći, a kod zdravih odraslih osoba dehidracija je retka.

Pacijenti sa blagim prolivom kod kojeg nije potrebno prilagođavanje dnevnih aktivnosti mogu nadoknaditi tečnost i elektrolite ako kombinuju slane krekere, odnosno slane, čiste supe, voćne sokove i gazirana, slatka pića koja ne sadrže kofein.

Probiotici mogu povoljno delovati i na skraćivanje trajanja proliva jer podstiču imuni sistem, sa štetnim bakterijama takmiče se za vezna mesta na crevnoj sluzokoži i sprečavaju razmnožavanje štetnih bakterija.

Kod težih proliva te kod dece, starijih i trudnica potrebno je intenzivnije nadoknađivanje tečnosti oralnim rehidracionim tečnostima (ORT). ORT sadrže vodu, složene šećere i NaCl. Posebna ograničenja kod hrane nisu potrebna. Kada je reč o težem prolivu sa pridruženim simptomima, u obzir dolazi i antibiotsko lečenje.

Saveti za turiste

Putovanja u tropska i suptropska područja postaju sve dostupnija i privlačnija za sve širi krug ljudi. Nažalost, proliv na putovanju u tim područjima je veoma čest: do 50% putnika koji putuju u te delove sveta - oboli.

Iako je bolest po pravilu blaga, ipak može pokvariti planove za godišnji odmor. Stoga je važno da već pre odlaska znate šta možete učiniti da biste sprečili pojavu bolesti. Nažalost, poznato je da se većina ljudi ne pridržava preporuka o sigurnom načinu ishrane i da se proliv može pojaviti i kod strogog pridržavanja uputstava.

Uz pridržavanje preporuka o sigurnoj ishrani probiotska kultura je još jedna od mogućnosti za sprečavanje proliva na putovanju. Turisti moraju takođe biti upoznati sa mogućnostima samolečenja i znati kada treba potražiti lekarsku pomoć.