Plivanje i proliv

U vodama za kupanje nalaze se uzročnici koji inače često uzrokuju crevne infekcije (Campylobacter spp., Salmonella spp., Giardia spp., Cryptosporidium spp. i enterovirusi), i to u znatno većim koncentracijama nego u hrani ili vodi za piće.

Za vreme plivanja prosečno popijemo od 10 do 150 ml vode u sat vremena. Deca se često igraju u plićaku i pesku gde je koncentracija mikroba najveća. Pored toga, deca ostaju u vodi duže od odraslih, često rone, popiju više vode i češće stavljaju stvari u usta. Zato deca mlađa od 10 godina češće obolevaju od proliva, nego odrasli.

Bakterije, virusi i paraziti – uzročnici infektivnog proliva

Na javnim kupalištima (bazeni, jezera, reke) redovno se proverava kvalitet vode. Kad je potrebno, kupalište se može i zatvoriti ako se u vodi dokaže povećana koncentracija indikatorskih bakterija (Escherichia coli i druge koliformne bakterije) koje ukazuju na fekalno zagađenje vode za kupanje.

Tim metodama, nažalost, ne možemo dokazati prisutnost enterovirusa i parazita, koji isto tako mogu izazvati akutni proliv. Jezera i reke mogu biti zagađeni zbog izmeta životinja, kada su u blizini pašnjaci ili kanalizacija nije adekvatno uređena. Veća koncentracija mikroba na kupalištima može se pojaviti i posle velikih kiša, kada kišnica rastvara životinjski izmet u zemlju, a zatim u reke ili jezera.

Omiljena kupališta na kojima ima mnogo kupača, takođe znače veći rizik od pojave crevnih infekcija. U ovim slučajevima reč je o prenosu infekcije sa čoveka na čoveka. Najčešći su virusni uzročnici proliva, a prevladavaju naročito norovirusi i rotavirusi, koji su otporni na dezinfikovanje hlorom i to omogućava njihovo širenje u javnim i privatnim bazenima. Najčešći izvor infekcije su mala deca koja imaju ili su imala proliv u zadnjih 48 sati. Norovirusi i rotavirusi otporni su na dezinfikovanje hlorom.

Kada je verovatnoća infekcije najveća

Najveći rizik za pojavu crevne infekcije posle plivanja ili sportskih aktivnosti u slatkim vodama postoji kod dece mlađe od 10 godina, starijih osoba i osoba sa oslabljenim imunitetom. Deca do pete godine života imaju najveći rizik infekcije jer još nisu razvili otpornost na rotaviruse (osim ako su bili vakcinisani). U pesku na obali, mikrobi su prisutni u većim koncentracijama. Pošto se deca često igraju u pesku, mikrobima su izloženi češće i duže od odraslih.

Prilično je visok rizik i zakopavanje u pesak. Naime, tada veće količine peska ulaze direktno u usta. I sportske aktivnosti kod kojih smo duže vremena u kontaktu sa vodom uzrokuju veći rizik od crevnih infekcija. Tu spadaju triatlon, jedrenje na dasci, vožnja zmaja i ronjenje. Utvrđeno je takođe da se veslanjem i ribolovom povećava rizik od crevnih infekcija, a verovatnoća akutnog proliva povećava se za čak 40–50% u poređenju sa sportskim aktivnostima gde nismo u kontaktu sa vodom.

Različiti znakovi crevne infekcije

Znakovi infekcije mogu da se pojave već nekoliko sati (ako smo se zarazili virusima) ili nekoliko dana (ako smo se zarazili parazitima) posle izlaganja zaraženoj vodi. Kod virusnih infekcija najveća tegoba može biti povraćanje, posle čega sledi više ili manje izražen proliv.

Kod bakterijskih uzročnika, pored proliva mogu biti prisutni i groznica, bolovi u stomaku, opšte loše stanje, a povraćanje je manje izraženo. Naročito se kod infekcija izazvanih parazitima može pojaviti hronični (dugotrajni) proliv, za koji je karakteristično da se periodi normalnog pražnjenja creva izmenjuju sa periodima proliva. Hronični proliv moguć je pre svega kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Zbog dugotrajnog proliva mogu se pojaviti znaci i simptomi povezani sa nedostatkom vitamina i minerala, koji se zbog hroničnog proliva lošije apsorbuju iz creva. Čak i kada proliv uzrokovan infekcijom parazitima prođe, pacijenti se još nekoliko nedelja ili meseci mogu žaliti na tegobe povezane sa sindromom razdražljivog creva. Kakvi će biti vaši simptomi crevne infekcije, zavisi od toga da li ste se zarazili bakterijama, virusima ili parazitima.

Uzimanje probiotika skraćuje trajanje akutnog proliva

Kao i kod svih akutnih crevnih infekcija najvažnije je nadoknađivati tečnost da se ne pojavi dehidracija. Posebna ograničenja kod odabira vrste hrane i pića nisu potrebna. Ne preporučujemo hranu i pića koji ubrzavaju peristaltiku ili nadimaju, dakle, masnu hranu, mahunarke, alkohol, kofeinske napitke, veće količine mleka, ljute začine, sveže voće i povrće. U nekoliko ispitivanja dokazano je da uzimanjeprobiotikaskraćuje trajanje akutnog proliva i ujedno doprinosi bržoj normalizaciji crevne flore, što je istovremeno važan faktor u sprečavanju nastanka sindroma razdražljivog creva.

Da bismo u letnjim mesecima uživali u aktivnostima na vodi, treba zapamtiti nekoliko činjenica kojima se može značajno smanjiti rizik od nastanka crevnih infekcija:

• Kupajte se na uređenim kupalištima gde se više puta dnevno kontrolišu kvalitet i čistoća vode.
• Ako kod kuće imate bazen, takođe se morate redovno brinuti za čistu vodu i dovoljnu koncentraciju dezinficijensa u vodi.
• Ako imate proliv, ne odlazite u vodu, nego sa kupanjem pričekajte najmanje 48 sati od poslednje tečne stolice. To važi i za decu.
• Izbegavajte kupanje i sportske aktivnosti u vodi u koju se slivaju kanalizacija ili vode sa pašnjaka.
• Izbegavajte plivanje i sportske aktivnosti u vodi koja je mutna, ima neobičan miris ili je vidljivo zagađena.
• Ne preporučujemo namerno pijenje vode za kupanje i duže zadržavanje u plićaku.
• Ako je ikako moguće, posle plivanja ili igre u vodi istuširajte se čistom vodom.