Povezanost alergija i atopijskog dermatitisa sa crevnom mikrobiotom kod dece

U poslednjih nekoliko decenija, u razvijenim zemljama je prisutan stalan porast učestalosti preosetljivosti na hranu. Preosetljivost na hranu obuhvata široku paletu neželjenih reakcija na jedan ili više sastojaka namirnica poput proteina, šećera, masti, ali i dodataka koji se koriste u prehrambenoj industriji (boje, konzervansi i sl.). Upravo iz tog razloga, preosetljivost se može razviti na bilo koju vrstu namirnice ili grupu namirnica. Neželjena reakcija organizma na hranu može biti imunološki posredovana ili ne podstiče specifični imunološki odgovor. Kod dece su upravo imunološki posredovane alergije na hranu mnogo učestalije u poređenju sa preosetljivošću neimunološkog porekla koja preovlađuje kod odraslih osoba.   

Najbolji način tretiranja alergija na hranu su eliminacione dijete, ali one, osim što utiču na kvalitet svakodnevnog života mogu značajno uticati na kvalitet i adekvatnost ishrane u dečijem uzrastu. Eliminacija pojedinih namirnica ili, još šire, grupa namirnica, može u velikoj meri da utiče na dostupnost pojedinih nutrijenata važnih za rast i razvoj dece, na primer, alergija na proteine kravljeg mleka uključuje eliminaciju mleka, svih mlečnih proizvoda i proizvoda koji sadrže mleko, kao i svih drugih životinjskih mleka iz ishrane deteta. Zbog toga postaje upitan odgovarajući unos kalcijuma, pa ishranu treba prilagoditi i dati detetu pravilnu supstituciju i/ili suplementaciju.

Međutim, pored hranljivih supstanci, u prvom redu proteina, omega-3 masnih kiselina, vitamina i minerala, eliminacija proteina kravljeg mleka podrazumeva i eliminaciju fermentisanih mlečnih proizvoda i time skoro jedini prirodni način unosa probiotskih kultura u čovekov organizam. Iako nije reč o nutritivnom deficitu, svakako se radi o deficitu, ali u ovom slučaju probiotika, i zato je logično pored suplementacije nutrijenata povremeno dodavati i probiotike. Budući da je najčešći probiotik prisutan u fermentisanim mlečnim proizvodima Lactobacillus rhamnosus GG, logično je uraditi suplementaciju u prvom redu ovim probiotikom, međutim, na odmet nisu ni preparati sa mešanim kulturama Lactobacillusa i Bifidobacteriuma.

Štaviše, usled alergije na hranu neretko se pogoršava atopijski dermatitis kod dece, zbog čega je eliminaciona ishrana vrlo česta terapija. Naučna istraživanja sve više ukazuju na preventivnu ulogu probiotika kad je reč o atopijskom dermatitisu i alergijama, a isto tako sve više se govori i o njihovom terapijskom delovanju. Jedno od najnovijih istraživanja sprovedenih u Poljskoj je pokazalo da se težina atopijskog dermatitisa kod dece kojima je dodavana probiotska kultura Lactobacillus rhamnosus GG smanjila, a rezultati su bili još bolji kod dece koja su imala atopijski dermatitis udružen sa alergijom na kravlje mleko. 

Kad je reč o alergijama na hranu i intoleranciji na sastojke hrane poput laktozne intolerancije, intolerancije na gluten i drugo, integritet creva je neminovno izuzetno važan. Naime, upravo narušena crevna mikrobiota, odnosno disbioza, ima negativno dejstvo na zdravlje crevne sluzokože, koja postaje osetljivija i propusnija, što dovodi do pojava alergija i intolerancija na hranu. Zato se lečenjem crevne mikrobiote deluje na zdravlje crevne sluzokože, a time i na zdravlje čitavog organizma. Upotreba probiotskih preparata je najbolji terapijski pristup lečenju disbioze, a u ovom trenutku najistraženiji i najčešće upotrebljavan je Lactobacillus rhamnosus GG.