Šest otkrivenih mitova o dijareji

1. mit: Dijareja se ne može pojaviti samo zbog stresa.

Činjenica: Uverenje da je dijareja uvek zaraznog (bakterijskog ili virusnog) porekla je pogrešno. Pored centralnog nervnog sistema postoji i periferni nervni sistem čiji veliki deo je posebna isprepletenost nerava u gastrointestinalnom sistemu, poznata i pod nazivom „drugi ili stomačni mozak“. Ova dva sistema su usko povezana i, naravno, utiču jedan na drugi. Stres, definisan kao akutna pretnja ravnoteži organizma, uzrokuje promene u interakcijama u tzv. cerebro-intestinalnoj osi, što se može pojaviti u vidu različitih gastrointestinalnih tegoba, često i u obliku dijareja. 

Zbog toga nismo iznenađeni da tokom suočavanja sa stresnim situacijama najčešće pribegavamo izreci: „I sama pomisao na to utiče loše na moj apetit!“ Dijareja povezana sa stresom, naročito kada se javlja naizmenično u intervalima sa zatvorom ili jakim bolovima u stomaku, može biti pokazatelj drugih, ozbiljnijih zdravstvenih problema, najčešće sindroma iritabilnog creva (IBS) ili upalne bolesti creva (IBD). Ako kod sebe prepoznate takav obrazac gastrointestinalnih tegoba zavisnih od stresa, svakako se posavetujte sa svojim lekarom.

2. mit: Dijareja nema bitan uticaj na delovanje imunog sistema.

Činjenica: Novija istraživanja otkrivaju izuzetnu važnost creva, odnosno zdrave crevne mikroflore u održavanju jakog imunog odgovora jer se skoro 80% svih ćelija imunog sistema nalazi u našim crevima. Tokom evolucije naš imuni sistem se razvio u simbiozi sa raznovrsnom crevnom mikroflorom. Brojni korisni mikroorganizmi pružali su i još uvek pružaju molekularne signale koji podržavaju razvoj i sazrevanje imunih ćelija i doprinose preciznijem regulisanju imunih odgovora u organizmu.

Pojava dijareje znači pojavu crevnog disbalansa (narušenog odnosa između „dobrih“ i „loših“ bakterija), što zauzvrat slabi naš imuni sistem i tako nas čini osetljivijim na uzročnike zaraznih bolesti. Upravo zbog te jake veze između zdravih creva i imunog odgovora presudno je da se u slučaju dijareje pobrinete za obnavljanje zdrave crevne mikroflore. Preporučujemo upotrebu kapsula WAYA Biotic jer sadrže najispitivaniju korisnu probiotsku bakteriju Lactobacillus rhamnosus GG. Kao odraz vremena u kojem živimo, gde se naš svakodnevni život susreće sa neprestanom opasnošću od moguće zaraze novim virusom, održavanje jakog imunog odgovora na visokom nivou je itekako važno.

3. mit: „Putna“ dijareja ne postoji ili se javlja vrlo retko.

Činjenica: Akutna, tzv. „putna“ dijareja je najčešća bolest koja pogađa putnike koji putuju u zemlje u razvoju gde odgovarajući nivo higijene nije odgovarajući (veći delovi Afrike, južne i istočne Azije, kao i Južne Amerike). Strategija prevencije putne dijareje merama za izbegavanje „rizične“ lokalne hrane je često neuspešna jer je uživanje u dobroj, zanimljivoj i raznovrsnoj domaćoj kuhinji jedna od glavnih želja putnika. Iz tog razloga poželjno je uzeti sa sobom komplet za simptomatsko lečenje dijareje na putovanja u manje razvijene delove sveta. Evo i primera sadržaja takvog kompleta:

• oralna rehidrataciona so
• sredstva koja smanjuju iritaciju creva (posavetujte se sa farmaceutom)
• odgovarajući probiotik čija terapija započinje nedelju dana pre planiranog putovanj

4. mit: Od lekova samo antibiotici mogu da izazovu dijareju.

Činjenica: Antibiotici pored štetnih bakterija uništavaju i dobre bakterije naše crevne mikroflore i tako menjaju njen sastav. Ova naučno dokazana činjenica uglavnom je dobro poznata javnosti. Međutim, manje smo informisani o svim ostalim grupama lekova koji mogu da izazovu dijareju. Dijareja je zapravo relativno često neželjeno dejstvo koje obuhvata oko 7% svih neželjenih dejstava leka. U ostale češće grupe lekova koji uzrokuju dijareju spadaju:

• laksativi
• antacidi (lekovi za neutralizaciju želudačne kiseline) koji sadrže magnezijum
• nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen)
• lekovi koji utiču na delovanje kardiovaskularnog sistema
• antidepresivi
• neki antineoplastični lekovi (lekovi protiv karcinoma)

Ako dobijete dijareju nakon početka terapije novim lekom ili nakon promenjene doze već poznatog leka, preporučuje se da se o tome posavetujete sa svojim lekarom.

5. mit: Za najbržu eliminaciju dijareje pobrinućemo se postom, odnosno smanjenim unosom hrane, jer ćemo na taj način gastrointestinalnom sistemu omogućiti odmor i regeneraciju.

Činjenica: Nažalost, ovakav pristup samolečenju dijareje i dalje je česta praksa, uprkos istraživanjima koja pokazuju da post uzrokuje odloženu regeneraciju creva, smanjenu gastrointestinalnu aktivnost i pojavu potencijalne neuhranjenosti. Iako ne u punoj meri, apsorpcija hranljivih sastojaka se još uvek odvija tokom dijareje i zato moramo da pazimo da ne bude preterane promene u količini i raznovrsnosti hrane.

Smernice preporučuju promenu vremenskih i količinskih rasporeda pojedinih obroka. Preporučuje se hranjenje šest puta dnevno jer nadražena creva lakše podnose takav način ishrane od ređih i većih obroka. U svakom slučaju, treba obezbediti odgovarajuću hidrataciju dovoljnim unosom vode i nadoknadom izgubljenih elektrolita, po mogućnosti oralnim rehidratacionim solima.

6. mit: Tokom dijareje preporučuje se dijeta koja se sastoji isključivo od banana, pirinča, kaše od jabuka i dvopeka.

Činjenica: Gore opisanu dijetu, tzv. BRAT (banana, pirinač (engl. rice), kaša od jabuka (engl. apple), toast), koja je nesumnjivo deo mnogih „bapskih saveta protiv dijareje“, stručna javnost danas više ne preporučuje. Neki elementi ovakve dijete, naročito banane koje sadrže pektin (polisaharid koristan za gastrointestinalni sistem) i kalijum (poboljšava apsorpciju vode i elektrolita), dokazano pozitivno utiču na creva.

Iako dijeta BRAT u početku stvarno smiruje želudac i smanjuje dijareju, takav restriktivni pristup ishrani tokom dijareje ne osigurava organizmu dovoljno makronutrijenata (proteina i masti) i mikroelemenata (vitamina i minerala) koji su vitalni z i ključni akteri u procesu oporavka nakon dijareje. Novije smernice preporučuju da što pre pređemo na zdravu, uravnoteženu i raznovrsnu ishranu uz izbegavanje različite nadražujuće vrste hrane (začinjena hrana; pržena hrana; slatka hrana; veštački zaslađivači; hrana bogata vlaknima).

Dijareju često možemo savladati samostalno, a poseta lekaru se preporučuje:

• kad se dijareje ponavljaju
• ako se vaše stanje ne poboljša u roku od 48 sati
• dijareja je krvava
• dijareja sadrži sluz
• pored dijareje prisutni su jaki bolovi u stomaku