Srušimo mitove o varenju
To su samo neke od najčešćih zabluda, ali ako želite da vaše varenje bude zaista zdravo, važno je da budete upoznati sa pravim činjenicama. Samo tako ćete sačuvati zdravlje stomaka i opšte dobro zdravlje celog tela. Regulisano varenje je itekako važno. Da li ste se već susreli sa zatvorom, prolivom, preteranim nadimanjem, bolovima u stomaku... Šta god nam se dešava, prvo nam je pre svega neprijatno, a onda se suočavamo sa problemom da li uopšte krenuti na put, gde će biti odgovarajući toaleti...
1. Varenje se odvija u želucu
Deo varenja se zaista odvija u želucu, ali hrana do njega prolazi kroz nekoliko stanica. Proces varenja počinje već u ustima i u jednjaku, zatim hrana dolazi do želuca, a varenje se onda nastavlja u tankom crevu i završava u debelom crevu. Ceo proces varenja je prilično komplikovan i mnogo opsežniji od onoga što se dešava samo u želucu.
2. Proliv je znak infekcije, zato je najbolje ostaviti organizam da on sam reši problem
Uzroci proliva mogu da budu razni: od bakterija, virusa, pokvarene hrane, uzimanja antibiotika pa do stresa i alergija. Kakav god da je razlog, stručnjaci preporučuju brzo lečenje, jer proliv može brzo da izazove dehidraciju, a iz tela se izbacuju i brojni važni elektroliti. Kada se pojavi proliv, preporučuje se unošenje što više tečnosti i posebno pripremljeni rastvori za rehidrataciju koje možete da kupite u apoteci (može i voda ili nezaslađen čaj), te upotreba probiotika.
Kada se pojavi dijareja, stručnjaci preporučuju brzu akciju jer je moguća dehidracija.
3. Pravilan ritam izlučivanja stolice jeste jednom dnevno
U stvari nema pravila za ritam izlučivanja stolice. Većina ljudi stolicu stvarno izlučuje jednom dnevno, mnogi čak i više puta dnevno ili ređe, recimo dva do tri puta nedeljno. Znajte da je jedini pravi ritam onaj na koji ste vi navikli. I stručnjaci sve te ritmove smatraju normalnim. Ali ako vaš ritam pražnjenja creva postane drugačiji od uobičajenog, probajte sa probioticima.
4. Tegobe sa varenjem su nešto čega bi trebalo da vas bude sramota
86% svih odraslih se susreće sa tegobama sa varenjem, a barem polovinu njih često muče poremećaji varenja. Uz toliku učestalost tegobe sa varenjem zaista nisu nešto čega bi trebalo da vas bude sramota. Tegobe sa varenjem su svakodnevne, a efikasna pomoć za to su i probiotici.
5. Mnogo tečnosti je dobro u otklanjanju zatvora
Uzrok za zatvor krije se negde drugde. Naravno, treba se pobrinuti za dovoljan unos tečnosti, ali ni dva do tri litra tečnosti dnevno ne mogu da izleče zatvor. Zatvor može da nastane i kao posledica uzimanja raznih lekova, od stresa, promene sredine... Veoma je važan kvalitet ishrane.
6. Za zdravu probavu treba popiti što više probiotika
Redovno konzumirate jogurte sa probioticima ili druge probiotske proizvode jer ste čuli da je to dobro za vaše varenje? Neki probiotski sojevi dokazano zaista pomažu kod određenih tegoba sa varenjem, ali nije istina da pomažu baš svi. Uvek potražite koji probiotski soj sadrže probiotici i raspitajte se koliko su istraženi. Probiotici WAYA Biotic sadrže jedan od najistraženijih sojeva na svetu – Lactobacillus rhamnosus GG, koji je kralj probiotika. To je »dlakavi« probiotik koji se svojim fleksibilnim bičevima (pilima) veže za crevnu sluzokožu i uspešno se »bori« protiv štetnih bakterija.
Pokazalo se da neki sojevi probiotika pomažu kod probavne smetnje, ali ne u svim. Upit!
7. Slepo crevo nije važno
U prošlosti se smatralo da slepo crevo nije važno. Ali danas je dokazano da slepo crevo služi kao inkubator za probiotike. Kada se pojave razne bolesti, slepo crevo oslobađa probiotske bakterije i tako doprinosi lečenju. To je i razlog što slepo crevo sada odstranjuju samo u neophodnim slučajevima.
8. Probiotici su u stomaku
Delimično je tačno. Nije tačno! Probiotici – dobre bakterije su prisutne u celom telu, gde se brinu za uspostavljanje ravnoteže između dobrih i loših bakterija. Na milione ih živi u ustima, nosnoj šupljini, jednjaku, oko pluća. Naravno, nalaze se i u našem želucu, crevima, vagini, oko anusa, zglobova, ispod pazuha, ispod noktiju, između prstiju, u mokraćnim kanalima i mnogim drugim mestima u našem telu i tako predstavljaju važan deo našeg tela. Najviše ih ima u debelom crevu, gde je i najpovoljnija sredina za njih – ima dosta hrane, a sredina nije toliko kisela kao u želucu.