Upotreba antibiotika kod odraslih – Antibiotici, ishrana i oporavak

Kako možemo pomoći telu u borbi protiv infekcija?

Pitanje je šta sami za sebe možemo da uradimo i kako svom telu možemo da pomognemo u borbi protiv infekcije. Kada telo napadnu bakterije, javlja se upala, odnosno nastaje upalni proces, što podstiče imuni odgovor organizma. U tom trenutku, telu u borbi protiv patogenih bakterija možemo značajno da pomognemo pravilnim izborom namirnica.

Često usled mučnine, povraćanja, proliva i bolova gubimo apetit i vrlo loše se hranimo; ishrana tada uglavnom uključuje hleb ili dvopek, suve grickalice, keks i slatke čajeve, zbog čega organizam ne dobija ono što mu je najviše potrebno i tako se dodatno iscrpljuje. Slatki čajevi čak mogu dodatno pojačati dijareju nastalu usled infekcije i/ili antibiotske terapije.

Važna je ishrana

Antioksidansi iz hrane će znatno smanjiti oksidativni stres uzrokovan infekcijom i podstaći proizvodnju IgA-antitela, koja su imuni odgovor na infekciju. Proantocijanidini, polifenoli i pojedini mikronutrijenti poput vitamina C, vitamina E, vitamina B-grupe, cinka i magnezijuma će dodatno očuvati tkiva koja su se usled infekcije i uzimanja antibiotika oštetila i pomoći im u regeneraciji

Izvori navedenih nutrijenata su u prvom redu voće, naročito bobičasto voće poput kupina, malina, borovnica, ribizli i aronije, i zeleno lisnato povrće poput zelene salate, spanaća, blitve i kelja. Ove namirnice se mogu kombinovati i u smutiju koji se tokom dana može pijuckati, što neće opteretiti gastrointestinalni sistem, a daće organizmu velike doze hranjivih sastojaka, fitonutrijenata i vlakana.

Antibiotici i neželjena dejstva

Nažalost, iako leče i spasavaju živote, antibiotici imaju neka neželjena dejstva. Jedno od najpoznatijih je proliv. Proliv se javlja usled delovanja antibiotika na pojedine korisne crevne bakterije koje se prirodno nalaze u gastrointestinalnom sistemu. Naime, uništavajući patogene bakterije, antibiotik vrlo često uništava i one korisne, zbog čega se javlja disbioza. U tom slučaju u najvećoj meri pomažu probiotski dodaci ishrani.

Jedan od najispitivanijih i najefikasnijih sojeva je Lactobacillus rhamnosus GG (LGG) u preporučenoj dozi 9–10 milijardi CFU (bakterijskih ćelija). Savetuje se uzimanje probiotika pre, tokom i posle terapije antibiotikom, jer se na taj način najviše umanjuje negativni efekat antibiotika na crevnu mikrofloru, a neželjena dejstva su blaža i kraće traju.

Suplementacija probiotika nije važna samo zbog uspostavljanja ravnoteže u gastrointestinalnom sistemu. Dobro je poznato da probiotici imaju snažno imunomodulatorno dejstvo koje je prepoznato na nivou crevne sluzokože, gde onemogućavaju vezivanje i razmnožavanje patogenih bakterija, ali i na nivou čitavog organizma jer pojačavaju odbrambeni odgovor tela. 

Prehrambene smernice tokom infekcija

Najnovije smernice vezane za ishranu kod infekcija podstiču što je više moguće balansiranu i raznovrsnu ishranu. Preporučuje se konzumacija sve hrane, a kad je reč o mleku i mlečnim proizvodima, naglasak se stavlja na one fermentisane poput acidofila, kefira, jogurta i kiselog mleka; svakako treba imati na umu da konzumacija ovih proizvoda u većim količinama može da pojača proliv i zbog toga se u prvom redu savetuje uzeti probiotik.

Međutim, često usled malaksalosti, nedostatka apetita i mučnine osoba ne može da unese dovoljno hranljivih sastojaka, a s druge strane ljudsko telo u borbi protiv infekcije troši više sopstvenih zaliha nego je uobičajeno. Tada nije na odmet uzeti i multivitaminsku suplementaciju koja sadrži pojačanu dozu vitamina C (oko 500 mg na dan), vitamin E i cink kao najjače antioksidanse i nutrijente koji učestvuju u mnogim imunim reakcijama.

Suština ishrane tokom akutne bakterijske infekcije je svakodnevno snabdevanje organizma svim potrebnim nutrijentima. Na taj način telo neće iscrpeti sve svoje rezerve i malaksati, već će imati snage da pravilno i snažno odgovori na infekciju, pa će se nakon infekcije vrlo brzo oporaviti i time, biti mnogo otpornije na nastanak novih bolesti.