Uticaj vitamina D na imuni sistem dece

Vitamin D utiče na:

• očuvanje zdravih kostiju i zuba,
• normalnu apsorpciju kalcijuma i fosfora,
• normalan rad mišića,
• deobu ćelija i
• imuni sistem.

Uticaj vitamina D na imuni sistem

Mogli bismo jednostavno reći da vitamin D utiče na reakciju imunog sistema kada je to potrebno i sprečava ga da preterano radi kada to nije potrebno. Upravo taj uticaj vitamina D se masovno proučava već nekoliko godina.

Kako vitamin D utiče na imuni sistem?

Vitamin D u svom aktivnom obliku je signalni molekul koji se veže za poseban receptor i preko njega utiče na imuni sistem čoveka.

Signal koji je pojačan aktivnim oblikom vitamina D, može da utiče na povećanje urođenog imuniteta koji nas štiti od patogenih mikroorganizama bakterijskog ili virusnog porekla i na povećanje stečenog imuniteta.

Signalizacija vitamina D takođe sprečava upalni imuni odgovor koji je temelj autoimunih procesa i reguliše alergijske odgovore. U toku su različita ispitivanja koja proučavaju vezu između vitamina D i infekcija, autoimunih događaja i alergijskih bolesti, ali tačne veze još nisu poznate.

Receptor za koji se veže aktivni oblik vitamina D nalazi se u tankom i debelom crevu, ćelijama odgovornim za izgradnju kostiju, nekim ćelijama imunog sistema, nekim ćelijama gušterače koje učestvuju u regulisanju nivoa šećera u telu i većini drugih organa kao što su mozak, srce, koža, polni organi, prostata i dojke, kao i u nekim krvnim ćelijama.

Imuni sistem deteta

Imuni sistem deteta nakon rođenja još nije zreo jer se delimično razvija u kontaktu sa spoljašnjim faktorima, a dete je delimično zaštićeno antitelima koja je dobijalo od majke tokom trudnoće. Zbog toga se sazrevanje imunog sistema odvija sve vreme i slično je onome kod odrasle osobe tek u uzrastu od oko tri godine. Mnoge infekcije respiratornog i gastrointestinalnog sistema su deo prirodnog jačanja dečijeg imunog sistema, pa su deca često bolesna do predškolskog uzrasta, a infekcije mogu da traju duže i imati teži tok.

Infekcije i vitamin D

U metaanalizi više ispitivanja, u kojima je učestvovalo više od 7400 dece, utvrđeno je da deca sa sepsom imaju preniske nivoe vitamina D. Kod dece koja su tokom ispitivanja dobijala dodatak vitamina D nije primećena manja učestalost bolesti donjih respiratornih puteva, međutim, deca koja su primljena na jedinice intenzivne nege zbog te infekcije imala su niže nivoe vitamina D od one koja nisu trebala tako intenzivno lečenje. Ovi rezultati potvrđuju hipotezu da bi održavanje dovoljne količine vitamina D kod dece moglo smanjiti broj infekcija. Ista ta ispitivanja su takođe pokazala da je kontinuirano dnevna primena manjih doza vitamina D efikasnije od jednokratnih velikih doza.

Alergijske bolesti i vitamin D

Manje ispitivanje u kojem su deca sa različitim stepenom atopijskog dermatitisa dobijala dodatak vitamina D tokom tri meseca je pokazalo da se stanje dece sa blagim i umerenim dermatitisom blago popravilo, verovatno zbog smanjenja broja imunih ćelija u krvi.

Ispitivanjima je utvrđeno da je nedostatak vitamina D čest kod dece obolele od astme i da bi to moglo značajno uticati na regulisanje imunih ćelija kod mladih osoba sa astmom. Još nije poznato da li dodavanje vitamina D može da smanji broj pogoršanja astme u praksi.

Alergija na hranu

Teoretski modeli povezuju nedostatak vitamina D sa pojavom alergija na hranu jer bi trebalo da odgovarajuća nadoknada vitamina D tokom trudnoće i ranog detinjstva utiče na povećanje tolerancije, poveća imunitet crevne sluzokože, pomogne pri uspostavljanju tzv. dobrih crevnih bakterija, smanji učestalost crevnih infekcija i tako utiče na smanjenje učestalosti alergija na hranu kod dece.

Godine 2022. trebalo bi da bude završeno australijsko ispitivanje koje će pokazati vezu između pojave alergija na hranu i dodavanja vitamina D (deci koja dobijaju dodatak vitamina D od uzrasta odojčeta do uzrasta od jedne godine) u poređenju sa decom koja ne dobijaju dodatak vitamina D. Kada deca budu imala godinu dana, proveriće se učestalost alergija na hranu, a istovremeno ćemo dobiti i podatke o učestalosti infekcija i drugih alergijskih bolesti.  

Neurološke bolesti i vitamin D

Receptor za koji se veže aktivni oblik vitamina D je vrlo zastupljen i u različitim delovima mozga. Između ostalog, nekoliko ispitivanja je pokazalo da vitamin D sprečava proizvodnju enzima koji se stvara u nervnim ćelijama kad im nedostaje kiseonika ili kod bolesti poput Parkinsonove i Alchajmerove, kao i kod multiple skleroze.

Autoimune bolesti i vitamin D

Neka ispitivanja su dokazala da je smanjena vrednost vitamina D kod laboratorijskih životinja povezana sa simptomima kod autoimunih bolesti poput reumatoidnog artritisa, sistemskog eritemskog lupusa, dijabetesa tipa I i upalnih bolesti creva, kao i da povećava rizik od virusnih infekcija poput tuberkuloze, a verovatno i gripa. Ispitivanja na ljudima još uvek traju i još nisu potvrdila gore navedene tvrdnje.

Sažetak

Poznato je da se nedostatak vitamina D jednako često pojavljuje i kod odraslih i kod dece, zato deca u dobi od jedne nedelje pa nadalje dobijaju dodatak vitamina D. Usled mnogostrukog pozitivnog delovanja vitamina D na procese u našem telu, već dugi niz godina se istražuje kako bi se dodavanjem vitamina D ishrani mogao poboljšati naš imuni sistem i time smanjiti broj infekcija i sprečiti ili uticati na alergijske i autoimune bolesti. Tačne veze i efekti između gore opisanih bolesti i vitamina D su uglavnom nepoznati, više informacija se može očekivati u narednim godinama, ali je jasno da je potencijal vitamina D na ovom području vrlo veliki.