Zašto je važan regulisan rad creva?

Špela Vidmar, mag. pharm.

Svi poznajemo izraz: „Ljubav na usta ulazi.“ Da li se ste ikada zapitali zašto? Imaju li creva zaista tako velik uticaj na naše raspoloženje i emocije? I šta se događa kada creva odluče da štrajkuju?

[Translate to Srpski:] Kaj se zgodi, ko se črevesje odloči, da bo stavkalo?

Svako od nas u svojim crevima ima 100 biliona bakterija koje su neophodne za zdravlje creva.¹ Ove simbiotske bakterije su naše prijateljice i pomažu nam u metabolizmu jer imaju ulogu u razgradnji složenih supstanci (nerazgradivih polisaharida) koje konzumiramo.²

Prisustvo bakterija je takođe od velike važnosti za funkcionisanje imunskog sistema, metabolizam hranljivih supstanci i kasnije izlučivanje stolice kod čoveka. Nedavno je istraženo da bakterije u našim crevima utiču i na rad centralnog nervnog sistema.¹

Mikrobiota

Skup svih bakterija u našim crevima se naziva mikrobiota. Budući da utiče na mnoge procese u našem organizmu, stanje mikrobiote je dobar pokazatelj rizika od poremećaja i bolesti koji se javljaju kod ljudi.

Crevna mikrobiota takođe učestvuje:³

u metabolizmu hranljivih supstanci,
u metabolizmu stranih supstanci za organizam (ksenobiotika) i lekova,
u zaštiti od mikroba,
u reakcijama koje pomažu smanjiti štetnost određenih lekova,
u regulaciji imunskog sistema (imunomodulaciji),
u celovitosti crevne barijere i strukturi gastrointestinalnog sistema.

Zanimljiva je činjenica da je sposobnost crevnog mikrobioma da metabolizuje ksenobiotike i lekove prvi put identificirana pre više od 40 godina. Metabolizam lekova uz pomoć crevne mikrobiote je takođe bitan za aktivaciju nekih predlekova – lekova koji postaju aktivni tek kada se metabolizuju u organizmu.⁴

Takođe možemo primetiti da neke osnovne razvojne karakteristike i funkcije imunskog sistema sisara zavise od interakcija sa bakterijama, odnosno našom mikrobiotom.

Creva i razvoj bolesti

Gastrointestinalni organi su primarno mesto između našeg imunskog sistema i mikroorganizama, i to i korisnih (onih koji nam pomažu) i štetnih (onih koji uzrokuju bolesti).

Rezultati kliničkih ispitivanja pokazuju da stres ima velik uticaj na crevnu mikrobiotu i da dvosmerna komunikacija između mikrobiote i centralnog nervnog sistema utiče na naš odgovor na stres.¹

Mnoga ispitivanja su pokazala da mikrobiota utiče i na naše ponašanje te da su imunski problemi koji utiču na anksioznost i depresivno ponašanje povezani sa promenama u mikrobioti.¹

Promene u razvoju ili sastavu mikrobiote mogu poremetiti međusobni odnos između mikrobiote i ljudskog imunskog sistema, što može biti uzrok promenjenih imunskih odgovora koji su osnov raznih inflamatornih reakcija i bolesti (alergije, intolerancije, inflamatorne bolesti creva).²

Razvoj creva kod odojčadi

Posebno je osetljiva crevna mikrobiota odojčadi. U prvim danima i nedeljama života vrlo je promenljiva i postepeno se uspostavlja. Prve godine života su takođe vreme razvoja imunskog sistema.²

Budući da znamo da mikrobiota značajno utiče na imunski sistem, odstupanja od normalnog razvoja mikrobiote mogu promeniti ishod imunskog razvoja i potencijalno izložiti odojčad raznim inflamatornim bolestima, a kasnije i odrasle.² Promene u mikrobioti odojčadi mogu imati velik uticaj na zdravlje budućih generacija, pa im možda možete pomoći upotrebom korisnih bakterija koje povoljno utiču na mikrobiotu.

Šta se događa kada creva odluče štrajkati?

Dokazano je da zdrave osobe i osobe sa zatvorom imaju različit sastav crevne mikrobiote. Promene u crevnoj mikrobioti mogu doprineti zatvoru i sa njim povezanim simptomima.⁵

Zbog toga je vrlo važno da nam je crevna mikrobiota u izvrsnom stanju i da se o njoj pravilno brinemo.

Posebno je osetljiva crevna mikrobiota odojčadi. U prvim danima i nedeljama života vrlo je promenljiva i postepeno se uspostavlja. Prve godine života su takođe vreme razvoja imunskog sistema.²

Šta možemo učiniti da sprečimo ili ublažimo zatvor?⁶

1. Povećajmo unos tečnosti
Nedovoljan unos tečnosti može uzrokovati ili pogoršati zatvor.

2. Povećajmo unos dijetalnih vlakana
Dodatak dijetalnih vlakana povećava težinu stolice i povećava brzinu prolaska kroz creva. Važno je postepeno povećavati unos dijetalnih vlakana kako bismo izbegli nadutost koju može izazvati brzo povećanje unosa.

3. Preporučuje se redovita fizička aktivnost
Fizička aktivnost podstiče delovanje mišića u crevima i olakšava izlučivanje.

4. Uvođenje rasporeda pražnjenja creva
Pokušajte obaviti veliku nuždu barem jednom dnevno, 30 minuta nakon obroka, a napinjanje ne sme da traje duže od pet minuta. Budite opušteni i ne žurite dok pokušavate obaviti veliku nuždu.

5. Primena laksativa
Postoji više vrsta laksativa. Svaki od njih deluje malo drugačije kako bi olakšao pražnjenje creva. Više o laksativima pročitajte ovde.

Za ublažavanje tegoba uzrokovanih zatvorom preporučujemo upotrebu osmotskog laksativa WAYA Lax Junior koji sadrži makrogol 4000.

Proizvod ublažava tegobe uzrokovane zatvorom, kao što su:

hronični zatvor,
stanje dugotrajnog zatvora sa nakupljanjem fecesa u rektumu i/ili debelom crevu (fekalom) i
zatvor sa epizodičnim ili hroničnim kolikama.

Sa svojim izvrsnim ukusom breskve i aktivnim sastojkom makrogol 4000 WAYA Lax Junior je odličan izbor za pomoć deci od 6. meseca i odraslima jer deluje na više načina:

nežno prazni creva,
omekšava stolicu i
reguliše rad creva.

Tako ćete sebi i svojim mališanima pružiti nežnu podršku tokom neprijatnih tegoba.
Efikasno a nežno olakšava tegobe izazvane zatvorom

Izvori

Foster et al. Gut-brain axis: how the microbiome influences anxiety and depression. Trends Neurosci. 2013 May;36(5):305-12.
Round et al. The gut microbiota shapes intestinal immune responses during health and disease. Nat Rev Immunol. 2009 May;9(5):313-23.
Jandhyala et al. Role of the normal gut microbiota. World J Gastroenterol. 2015 Aug 7;21(29):8787-803.
Wilson et al. Gut microbiome interactions with drug metabolism, efficacy, and toxicity. Transl Res. 2017 Jan;179:204-22.
Zhao et al. Intestinal microbiota and chronic constipation. Springerplus. 2016 Jul 19;5(1):1130.
Rao. Constipation: evaluation and treatment. Gastroenterol Clin North Am. 2003 Jun;32(2):659-83.