Zašto pedijatri savetuju dodavanje vitamina D i nakon prve godine života?

Urška Simonišek, dr med., specijalizant pedijatrije

Poznato je da se vitamin D preporučuje svoj deci nakon navršenih nedelju dana i savetuje se primena najmanje godinu dana po preporuci pedijatara u dozi od 400 IJ dnevno, jer je njegova funkcija veoma važna i jasna. Šta je s preporukama i mišljenjima pedijatara u vezi primene nakon navršene prve godine i zašto?

Vitamini se dodaju kada postoje dokazi da su njihove vrednosti smanjene i/ili je održavanje tih vitamina u preporučenim granicama važno za naše zdravlje.

Pedijatri endokrinolozi, koji se bave potrebnim količinama vitamina D i posledicama njegovog deficita, savetuju upotrebu do odrasle dobi u jednakoj dozi kao i kod najmlađih, uz moguće prilagođavanje telesnoj masi ili kada dete ima pridružene bolesti koje mogu povećati potrebu za tim vitaminom (spomenućemo ih u nastavku) i kada testovi pokažu da su vrednosti u krvi niže od preporučenih.

Nekoliko manjih ispitivanja u različitim evropskim zemljama je pokazalo relativno čest nedostatak vitamina D kod dece, a s obzirom na to i na mnoge predložene pozitivne efekte dodavanja vitamina D, korisno bi bilo razmotriti predlog pedijatara da se vitamin D daje barem do šeste godine života ili još bolje sve do odrasle dobi.

Zbog svakodnevnog načina i tempa života teško je postići odgovarajuće vrednosti vitamina D samo ishranom, pa se preporučuje primena dijetetskih suplemenata.

Nekoliko manjih ispitivanja u različitim evropskim zemljama je pokazalo relativno čest nedostatak vitamina D kod dece, a s obzirom na to i na mnoge predložene pozitivne efekte dodavanja vitamina D, korisno bi bilo razmotriti predlog pedijatara da se vitamin D daje barem do šeste godine života ili još bolje sve do odrasle dobi.

Zdravstvene institucije već duži niz godina upozoravaju na opasnost od preteranog izlaganja suncu zbog povećanog rizika od razvoja raka kože, zato decu na više načina štitimo od uticaja štetnih zraka, istovremeno smanjujući izloženost ultraljubičastim B-zracima (UVB), što inače osigurava stvaranje vitamina D u koži. Intenzitet UVB varira tokom dana. Najjači je između 10 i 16 sati, a na geografskim širinama iznad 40 stepeni UVB-zraci su najjači između aprila i novembra. Kod nas su vrednosti vitamina D još niže u zimskim mesecima.

Nekoliko evropskih studija ispitivalo je stanje vitamina D u detinjstvu u zemljama u razvoju i razvijenim zemljama, a takođe je utvrđen ponovni porast broja dece obolele od rahitisa u poslednje dve decenije u Severnoj Americi i Evropi. Ispitivanje iz Italije otkrilo je visoku učestalost nedostatka vitamina D kod dece, posebno kod novorođenčadi (do 46,3 %) i dece predškolskog uzrasta (između 6 i čak 20 %). Pregledna studija u kojoj je učestvovalo više od 1000 dece iz devet evropskih zemalja uzrasta između 12,5 i 17,5 godina pokazala je da čak 80 % tih tinejdžera ima vrednost vitamina D ispod optimalne (ispod 75 nmol/l).

Zbog niske vrednosti vitamina D kod novorođenčadi, koja zavisi od vrednosti kod majke tokom trudnoće, savetuje se suplementacija vitamina D trudnici, a zatim novorođenčetu nakon navršenih nedelju dana. Poznata je veza između vrednosti vitamina D u krvi pupčane vrpce i rizika od infekcija i alergijskih bolesti u ranom detinjstvu, pojave ekcema i atopijskog dermatitisa kao i astme; rezultati istraživanja još nisu dovoljni da potvrde te veze.

Vrednosti vitamina D se ne određuju rutinski kod dece, jer trenutno nema relevatnih dokaza o korisnosti analize, ali se vrednosti određuju kod dece s faktorima rizika poput rahitisa, hronične bolesti bubrega i jetre, malapsorpcije (npr. cistična fibroza i hronična inflamatorna bolest creva), gojaznosti, terapije nekim antiepilepticima ili glukokortikoidima, a takođe i kod trudnica i dojilja (jer vrednosti kod novorođenčadi zavise od raspoloživih količina kod majke) kao i kod osoba s malim izlaganjem suncu i crne rase.

Zašto je vitamin D tako važan?

Vitamin D ima važnu ulogu u pravilnom razvoju kostiju, a ako ga nema dovoljno, može se razviti rahitis. Nedostatak vitamina D (ispod 50 nmol/l) je direktno ili indirektno povezan s mnogim akutnim i hroničnim bolestima, poput zubnog karijesa u detinjstvu, autoimunih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, zaraznih bolesti, dečjih onkoloških bolesti, dijabetesa tipa 2 i neuroloških bolesti.

Za pravilan rast kostiju bi bilo korisno da deca dobijaju vitamin D do završetka rasta. Metaanaliza nekoliko studija u kojima je učestvovalo 7400 dece s veoma niskom vrednošću vitamina D otkrila je da je kod dece koja su dobijala suplementaciju vitamina D postojala manja verovatnoća da će im trebati lečenje u jedinici intenzivne nege kada su razvila težu bolest donjih disajnih puteva kao što je upala pluća. Nema dovoljno ispitivanja koja bi nedvosmisleno potvrdila uticaj vitamina D na dečje zdravlje, ali se za sada pretpostavlja da bi održavanje dovoljne količine vitamina D kod dece moglo smanjiti broj infekcija, pa bi dodavanje imalo smisla u vreme kada su češće infekcije disajnih puteva.

Smatra se da vitamin D utiče na rad imunskog sistema, čime se poboljšava prirodna otpornost na akutne virusne (i druge) infekcije disajnih puteva i ublažava njihov tok usporavanjem prekomernog inflamatornog odgovora.

Manja studija u kojoj su deca s različitim stepenom atopijskog dermatitisa tri meseca dobijala dodatak vitamina D pokazala je da se kod dece s blagim i umerenim dermatitisom stanje donekle popravilo, verovatno zbog smanjene vrednosti imunskih ćelija u krvi. Studije su otkrile da je nedostatak vitamina D čest kod dece obolele od astme i da bi to moglo imati značajan efekat na regulaciju imunskih ćelija kod mladih astmatičara. Može li dodatak vitamina D smanjiti broj pogoršanja astme u praksi, još nije poznato.

Nedavno se pojavilo i nekoliko manjih studija koje istražuju veze između mentalnog zdravlja dece i adolescenata i vrednosti vitamina D, ali još uvek nema dovoljno značajnih rezultata da potvrde pozitivan efekat vitamina D.

Često se postavlja pitanje da li je moguće predoziranje ili hipervitaminoza zbog dodavanja vitamina D. Studije su pokazale da je vitamin D siguran ako se dodaje.

Postoje preporuke za dodavanje vitamina D za celu populaciju koje pretpostavljaju preventivnu dozu za decu do prve godine od 400 IJ, a od prve godine nadalje preventivna doza je 600 IJ dnevno. Kod dece s dokazanom hipovitaminozom daje se do 1000 IJ dnevno, uz prethodnu konsultaciju roditelja s odabranim pedijatrom ili specijalistom koji prati dete zbog moguće hronične bolesti. Takođe je važno biti svestan da su potrebe dece s prekomernom telesnom masom još veće.

Sažetak

Prema istraživanjima mnoga deca u Evropi imaju vrednosti vitamina D ispod optimalne. Vitamin D je važan za pravilan rast i razvoj kostiju, a ima i značajan uticaj na funkcionisanje imunskog sistema. Trenutno se istražuje potencijalni pozitivan efekat na smanjenje učestalosti infekcija disajnog sistema, astme, atopijskog dermatitisa, autoimunih bolesti, uticaja na mentalno zdravlje, zubni karijes, kardiovaskularne bolesti, dečje onkološke bolesti, dijabetes tipa 2 i mnoge druge.

Literatura:

Callaghan AL, Moy RJ, Booth IW, Debelle G, Shaw NJ. Incidence of symptomatic vitamin D deficiency. Arch Dis Child 2006;91 606–7.
Vierucci F, Del Pistoia M, Fanos M, Gori M, Carlone G, et al. Vitamin D status and predictors of hypovitaminosis D in Italian children and adolescents: a cross-sectional study. Eur J Pediatr 2013;172:1607–17.
Hribar M et al. Nutrihealth Study: Seasonal Variation in Vitamin D Status Among the Slovenian Adult and Elderly Population. Nutrients 2020; 12, 1838; doi:10.3390/nu12061838.
González-Gross M, Valtueña J, Breidenassel C, et al. Vitamin D status among adolescents in Euro-pe: the Healthy Lifestyle in Europe by Nutrition in Adolescence study. Brit J Nutr. 2012; 107(05): 755–764.
Holick MF, Binkley NC, Bischoff-Ferrari HA, Gordon CM, Hanley DA, Heaney RP et al. Evaluation, treatment, and prevention of vitamin D deficiency: an Endocrine Society clinical practice guideline. J Clin Endocrinol Metab 2011; 96: 1911–30.
Martineau AR et al. Vitamin D supplementation to prevent acute respiratory infections: individual participant data meta-analysis. Health Technology Assessment 2019; 23(2), 1-43.
Evgen Benedik, Nataša Fidler Mis. Nova priporočila za vnos vitamina D. Zdrav Vestn 2013; 82 supl 1: I-145–5.
Holick M et al. Evaluation, Treatment, and Prevention of Vitamin D Deficiency: an Endocrine Society Clinical Practice Guideline, J Clin Endocrinol Metab 2011; 96: 1911–1930.
J. Peček, A. Soltirovska Šalamon. Vloga vitamina D: od ploda do dojenčka. The role of vitamin D: from the foetus to infancy. Slov Pediatr 2018; 25: 367-376.
Föcker M, Antel J, Ring S, Hahn D, Kanal Ö, Öztürk D, Hebebrand J, Libuda L. Vitamin D and mental health in children and adolescents. Eur Child Adolesc Psychiatry. 2017 Sep;26(9):1043-1066. doi: 10.1007/s00787-017-0949-3. Epub 2017 Feb 8. PMID: 28176022.
Michael F. Holick, Neil C. Binkley, Heike A. Bischoff-Ferrari, Catherine M. Gordon, David A. Hanley, Robert P. Heaney, M. Hassan Murad, Connie M. Weaver, Evaluation, Treatment, and Prevention of Vitamin D Deficiency: an Endocrine Society Clinical Practice Guideline, The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism, Volume 96, Issue 7, 1 July 2011, Pages 1911–1930.