Zima i nedostatak vitamina D
Vitamin D nije bez razloga poznat kao sunčani vitamin. Naime u našoj koži proizvodi se uz delovanje sunčevih zraka. No prisutan je u određenoj hrani, kao što su meso, ulje jetri masnih riba i obogaćeno mleko ili sokovi, ali u premalim količinama, da bi se dovoljna količina unela u telo samo prehranom.
Zašto je vitamin D važan?
Verovatno je već poznato da je vitamin D važan za jake kosti i zube. Osim toga, izuzetno je efikasanučinkovit za imunološki sastav i mišiće. Brojna istraživanja pokazala su i da postoji veza između nedostatka vitamina D i razvoja raka, multiple skleroze, alergija, kardiovaskularnih bolesti i šećerne bolesti.
U slučaju nedostatka vitamina D dolazi do nedostatka kalcijuma kalcija i fosfora u krvi što uzrokuje sporiji rast i razvoj kostiju. Kod dece to može uzrokovati rahitis, a kod odraslih osteopeniju, odnosno osteoporozu.
Za zdrav rast i razvoj kostiju dece preporučuje se dnevno dodavanje vitamina D3 u ishranu.
Vitamin D zimi
Vitamin D proizvodi se u koži uz delovanje UVB zraka. U slučaju lošeg vremena, upotrebe kreme sa zaštitnim faktorom ili tamne puti prodiranje UVB zraka u kožu se smanjuje. Melanin u koži tamnopute osobe utiče na apsorpciju UVB zraka jednako kao i krema sa zaštitnim faktorom 15 kod svetle puti. U oba se slučaja apsorpcija UVB zraka smanjuje za otprilike 99 %.1
Za dobru apsorpciju važno je i pod kojim uglom sunčevi zraci padaju na površinu zemlje. Što je sunce pod većim uglom, to više UVB zrake telo može apsorbovati. Zimi, kad je sunce niže, i apsorpcija UVB zraka je manja, to uzrokuje i smanjenje sinteze vitamina D.
Bez obzira na godišnje doba, povećani rizik od nedostatka vitamina D postoji kod odojčadi i manje dece, starijih osoba kod kojih je sposobnost sinteze vitamina D u koži smanjena, osoba prevelike telesne teže, trudnice i svih osoba koje (ne)namerno izbjegavaju sunčevu svetlost.1
Što sami možemo učiniti
Teoretski vitamin D bi se u koži mogao dovoljno proizvesti leti pri odgovarajućoj izloženosti sunčevoj svetlosti za celu zimu jer se višak može pohraniti u masne zalihe odakle se po potrebi može izlučivati.
U toku dve nedelje odmora na moru nažalost ne možemo proizvesti dovoljno zaliha za celu godinu. Osim toga, određene populacije posebno su oprezne pri zaštiti od sunca.
Odojčad i deca u pravilu ne izlažu se vrućem letnjem suncu, a ako se i izlažu, potrebno ih je namazati kremama s visokim zaštitnim faktorom, obući im odeću dugih rukava i pokriti im glavu. Na taj se način praktično u potpunosti zaustavlja proizvodnja vitamina D koji je ključan za zdrav razvoj dece.
Udruženja pedijatara trenutno preporučuju da se prehrani dece do 1. godine starosti dodaje 400 IU (međunarodne jedinice) vitamina D dnevno što odgovara 10 µg, a prehrani tinejdžera od 400 do 1000 IU/dan. 2
Osim vitamina DWAYA Biotic D3 kapisadrže i probiotičku kulturu Lactobacillus rhamnosus GG za uravnoteženu probavu.
Izvori:
- Holick, Chen. Vitamin D deficiency: a worldwide problem with health consequences. Am J Clin Nutr April 2008 vol. 87 no. 4 1080S-1086S
- Benedik, E., Fidler Mis, N. New recommendations for vitamind D intake. Zdrav Vestn 2013; 82 supl 1: I-145–51