AKUTNA DIJAREJA

Najčešći uzrok akutne dijareje su infekcije izazvane virusima, posebno rotavirusom, a u manjoj meri bakterijama i parazitima. Često ga prate visoka telesna temperatura, grčevi u stomaku, gubitak telesne težine, glavobolja i povraćanje. Obično traje od nekoliko dana do dve nedelje.

Virusna dijareja

Rotavirusne infekcije mogu se pojaviti tokom čitave godine, a najčešće su od novembra do maja. Možemo se zaraziti i više puta. Kod dece je infekcija izazvana rotavirusom opasnija, naročito kad se prvi put zaraze. Rotavirusom se do pete godine života zarazi čak 95% dece. Proliv uzrokuje tešku dehidrataciju koja može da ugrozi život ukoliko se na vreme ne odreaguje, posebno kod dece i starijih.

Danas je dehidratacija još uvek uzrok smrtnosti dece, a istovremeno je povezana i sa hospitalizacijama i većim troškovima za zdravstvenu zaštitu. Prema istraživanjima u Evropi godišnje od dehidratacije zbog proliva umre čak 231 dete, što je mali procenat ali ipak zastrašujući podatak. Jedan od načina sprečavanja virusnih dijareja je i vakcinacija.

Infekcija izazvana rotavirusom veoma brzo se širi, naročito u zatvorenim prostorijama u kojima se zadržava mnogo ljudi. Zbog velike zaraznosti i jednostavnog širenja rotavirus je često uzročnik epidemija dijareje u vrtićima, domovima penzionera i u bolnicama. Ako oboli dete, velika je opasnost da proliv dobiju i drugi članovi porodice (podaci pokazuju da najmanje 33% odraslih oboli od crevnih bolesti).

Kako prepoznajemo infekciju izazvanu rotavirusom?

Prvi znakovi infekcije javljaju se od 12 sati do 4 dana nakon kontakta sa virusom. Simptomi su:

• povraćanje,
• bolovi u stomaku,
• može biti prisutna povišena telesna temperatura,
• ređe se javljaju i znakovi prehlade,
• Sledi proliv, koji je glavni znak bolesti.

Povraćanje i proliv mogu izazvati opasan gubitak tečnosti i elektrolita, odnosno dehidrataciju, koja se manifestuje kao:

• povećana žeđ,
• suva usta i ispucale usne,
• upale oči, bleda i hladna koža,
• dete piški manje nego obično, urin je tamnije boje i može imati neprijatan miris.

Bakterijska dijareja

Prolivi koje uzrokuju bakterije najčešće nastaju usled trovanja hranom ili vodom. Tegobe sa varenjem može izazvati promenjena, ali bezopasna bakterijska flora okoline. Prolivi se mogu pojaviti kod kuće, međutim najčešće se možemo zaraziti na putovanjima, gde smo izloženi promeni ishrane i okoline. Proliv na putovanju može da se pojavi odmah nakon infekcije, a kod nekih osoba tek sedmi dan posle povratka sa putovanja.

Putnici se najčešće zaraze:

• sirovim, neopranim voćem i povrćem,
• mlečnim proizvodima,
• sirovim mesom ili
• unosom pića sa kockama leda.

Kada posetiti lekara?

Opšta preporuka je da posetite lekara ako se za 2–3 dana dijareja ne smiri, odnosno ako primetite prve znakove dehidratacije. Kod dece treba obavezno uzeti u obzir uzrast: što je dete mlađe, to se pre savetuje poseta lekaru.

Sprečavanje širenja infekcije

• Izuzetno je važno redovno i temeljno pranje ruku. Ruke dezinfikujte nekoliko puta na dan.
• Vodite računa o održavanju čistoće! Redovno čistite, provetravajte i dezinfikujte sanitarne i druge potencijalno kontaminirane prostorije i površine. Ako u porodici već imate nekoga sa virusnom dijarejom, koristite različite tanjire, čaše ili pribor. Takođe koristite odvojene peškire.
• Ako dete povraća, sve morate jako dobro da očistite, prokuvate ili bacite u smeće. Prljave pelene morate što pre da iznesete iz stana, a veš i posteljinu što pre operite na visokoj temperaturi. Preporučuje se i čišćenje površina, igračaka i predmeta koje dete često dodiruje.
• Ako ste bolesni, ostanite kod kuće! Deca i odrasli koji povraćaju ili imaju dijareju u to vreme su najviše zarazni, pri čemu se sa stolicom izlučuje najviše štetnih mikroorganizama.

Međutim, pošto osobe mogu biti zarazne iako su asimptomatične i samo nosioci virusa, kao i dan ili dva pre pojave prvih simptoma, često se čitave grupe zaraze virusnom dijarejom u vrtićima, školama ili domovima penzionera.

Hitni postupci kod dijareje

1. Hitno nadoknađivanje izgubljene tečnosti i elektrolita

   Nadoknada tečnosti prva je i najvažnija mera kod proliva i povraćanja. Neka osoba mnogo pije, preporučujemo više puta po manju količinu. Najbolji su rehidratacijski rastvori ili umereno zaslađen čaj. Dodavanjem rehidratacijskog rastvora u organizam pored tečnosti unosimo i elektrolite. Rehidratacijski rastvor sprečava dehidrataciju, ali ne utiče na smanjenje proliva. Za savet upitajte lekara ili farmaceuta u apoteci.

2. Ishrana tokom dijareje

   Kod proliva nije potrebna nikakva posebna dijeta. Preporučuje se da sa unosom tečnost počnemo što pre, a šest sati od početka rehidratacije da se počne i sa unosom hrane. Ako dete još dojite, činite to što češće, koliko god želi. To važi i za decu koja piju mlečne formule. Kod starije dece i odraslih takođe preporučujemo brzo uvođenje uobičajene, uravnotežene ishrane bez dijetalnih ograničenja. Ako dete dugo odbija hranu, a naročito ako odbija tečnost i primetite prve znakove dehidratacije, treba potražiti pomoć lekara.

3. Nadoknada »dobrih« bakterija u crevima i regulisanje varenja

   Pri pojavi proliva preporučuje se što pre uzeti probiotske proizvode sa korisnim bakterijama mlečne kiseline. Treba izabrati dokazano efikasne probiotske kulture (npr. Lactobacillus rhamnosus GG) i u dovoljnoj količini. Za savet upitajte lekara ili farmaceuta u apoteci.

4. Važnost higijene

   Pacijenti zaraženi rotavirusom su izuzetno zarazni. Rotavirus se može širiti vazduhom (kod povraćanja, kijanja i disanja), dodirivanjem inficiranih površina (igračaka, posteljine, kvaka, peškira...), kao i konzumacijom zaražene hrane i pića (ako npr. jedemo istim priborom ili iz istog tanjira). Rotavirusi su na sobnoj temperaturi stabilni i mogu se zadržati na dečijim igralištima, stolicama i stolovima po više meseci te se preporučuje dezinfekcija tih površina. Čak i nakon preležane infekcije uzročnici se još dugo izlučuju sa stolicom.